Connect with us

Društvo

SRPSKA IDE KA DUGU OD 7,2 MILIJARDE KM! Izborna godina na ivici finansijskog sloma

Građani će platiti rate u ukupnom iznosu od 1,57 milijardi. Ukupan iznos drugih dugova nije tričarija, već 1.911.127.894 KM po već donesenim arbitražnim presudama ili onima koje su u toku. One bi na naplatu stizale Bosni i Hercegovini. Javna preduzeća takođe prikazuju ogromna dugovanja, a prednjači Olimpijski centar „Jahorina“ koji je odavno premašio cifru od 200 miliona. Godina pred nama je izborna. Koliko je prostora ostalo Miloradu Dodiku?

Umjesto planiranih 20 miliona, Vlada Republike Srpske 22. decembra zadužila se na berzi za 33,4 miliona. Sedam dana ranije, umjesto 50 miliona, prihvatila je sve ponude – 66 miliona KM. Ukupno je to 99,4 miliona KM.

U 2025, za bivšeg presuđenog predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika neslavnoj godini bilo je planirano ukupno zaduženje od 862 miliona KM, ali samo pet dana prije posljednjeg izlaska na berzu ministri su odlučili da cifru podebljaju za još 219 miliona KM. Oni koji bi, po Dodikovim riječima trebalo da dobiju Nobelovu nagradu za ekonomiju entitet su za 365 dana zadužili za oko 1,1 milijardu KM.

Ukupni dug, priznala je ministarka finansija RS Zora Vidović, iznosi 6,8 milijardi KM.

„Ekonomski eksperti“ raspoređeni po spratovima kriminalom izgrađene zgrade Vlade i za narednu godinu imaju paklen plan. Još 10. decembra utvrdili su prijedlog Odluke o dugoročnom zaduživanju za 2026. Na dokumentu cifra – milijarda i sedamsto miliona KM. Plan je i da se kratkoročno, trezorskim zapisima, entitet zaduži do 438 miliona KM. Ukupno – dvije milijarde i 138 miliona KM!

Prema projekcijama Vidovićeve, ukupni dug na kraju godine koja još nije ni počela biće 7,2 milijarde KM, a građanima će na naplatu doći rate od ukupno 1,57 milijardi KM.

„VIADUCTU“ 111 MILIONA KM

Osim građana u RS, SNSD vlast, uz pomoć političara u Federaciji BiH, ojadila je i budžet Bosne i Hercegovine. Fantomskoj slovenačkoj firmi „Viaduct“, po arbitražnoj presudi, isplaćeno je 110.688.333 KM. Kome je zaista otišao taj novac, s obzirom na račune u offshore zonama, nije poznato niti se pravosuđe mrdnulo sa „formiranog predmeta“.

Podsjećamo, Vlada RS predvođena Perom Bukejlovićem 2004. godine sa firmom”HES Vrbas” u vlasništvu slovenačke tašna-mašna “Viaducta” potpisala je ugovor o koncesiji za izgradnju dvije hidroelektrane na Vrbasu. Godinama ova firma, sa jednim zaposlenim, ništa nije gradila, račun u Sloveniji joj je nekoliko puta bio blokiran. Dok je 2013. godine Vladom predsjedavala Željka Cvijanović, “Hidroelektranama na Vrbasu” data je koncesija za gradnju hidroelektrane „Bočac 2“, locirane nedaleko od mjesta gdje je trebalo graditi “HES Vrbas“.

Postoje navodi da je „Viaduct“ tada tražio 3,8 miliona maraka odštete, što je odbijeno. Potom 2015. godine slovenački biznismeni traže raskid koncesije, potražujući 46 miliona KM. Zahtjev je odbijen i pokrenut je međunarodni spor. Taj spor bio je skup, a „Viaduct“ nije imao ni marku na računu, priznali su njegovi pravni zastupnici.

Praktično, arbitraža je pokrenuta sa uslovno rečeno posuđenim novcem američkog fonda, koji je trebalo da im bude isplaćen po okončanju spora. Funkcionerima RS postalo je jasno da im slijedi veliki finansijski problem. Polovinom 2017. godine Cvijanovićeva sa Savjetom ministara BiH, kojim predsjedava Denis Zvizdić (NiP), potpisuje „Sporazum o međusobnim pravima i obavezama u vezi sa arbitražnim postupkom u predmetu ‘Viaduct’“, kojim država BiH garantuje isplatu odštete, a koju će naknadno potraživati od RS. O „Viaductu“ se više ne govori u javnosti, ali ni po pravosudnim kuloarima.

I SERDAROV IPAK OSTAJE

Termoelektrana „Ugljevik“, najveći proizvođač struje u RS, 7. decembra bila je van pogona zbog nedostatka uglja. Ogromni računi za struju koju vlast kupuje na tržištu već stižu na naplatu građanima. Od 1. februara cifre će biti uvećane za još 10 odsto za stanovništvo i šest odsto za privredu.

Iako je bilo rečeno da će ruski oligarh Rašid Serdarov biti skupo plaćena prošlost, čini se da će još dugo biti vlasnik „Comsar Energy RS“. U budžetu RS za 2026. godinu ministri nisu planirali isplatu preostalih 60 miliona KM za preuzimanje ovog preduzeća.

„Ruski oligarh zadržao je četvrtinu vlasništva u ovom preduzeću koje je nosilac koncesije za površinski kop ‘Ugljevik-Istok 2’, zato što mu nije u potpunosti izmirena kupoprodajna cijena od 123 miliona evra, odnosno 240 miliona KM. Prema zvaničnim informacijama, Vlada je za ‘Comsar energy RS’ platila 93 miliona evra ili oko 181 milion KM“, pisao je nedavno Capital.

Serdarova offshore kompanija “Comsar Energy Group Limited” sa Kipra, pisao je Žurnal, prihvatila je da za 240 miliona KM (123 miliona evra) Preduzeću za gasne projekte “Gas-RES” proda kćerku-firmu “Comsar Energy RS“. Vršilac dužnosti direktora „Gas-RES“ Nikica Vranješ kazao je da se pregovaralo na osnovu Studije ekonomske opravdanosti analize koja se kretala između 119,5 miliona evra do 149 miliona evra. Za izradu procjena bila je angažovana konsultantsko-revizorska kuća „Grand Thorton“ u vlasništvu bivšeg premijera RS Aleksandra Džombića, kao i „Deloitte“.

Misterija „Comsara“, takođe, nikada nije razjašnjena. Ko su stvarni vlasnici onog sa Kipra i da li sa udjelom ikakve veze ima i lično Milorad Dodik? Prebacivanjem sredstava za izmirenje duga prema „Comsaru“ ostaje nejasno kome tačno ta sredstva pripadaju.

U prvih šest mjeseci RiTE Ugljevik prikazao je minus od 27 miliona KM. Akumulirani je time povećan na 179 miliona KM. U tom momentu elektrana je već isporučivala trećinu proizvedene struje „Elektrogospodarstvu Slovenije“. Na sve to postojao je i dug od 372 miliona KM po arbitražnoj presudi, a na osnovu prijeratnih ulaganja.

Ubrzo se medijima javio ministar energetike i rudarstva RS Petar Đokić s pričom da su Slovenci ipak smanjili potraživanje od kamata, sa 67 na 37 miliona evra. Međutim, ostalo je da se plati i 62 miliona evra za neisporučenu struju od 2022. do 2024. godine.

Ispostavilo se da RiTE nema novca za skidanje bar jednog namotaja omče oko vrata pa je uprava odlučila da emituje akcije, koje je trebalo da kupi „Elektroprivreda RS“. Prije desetak dana to se i desilo. Matično preduzeće kupilo je akcije RiTE za 20 miliona KM, a taj novac biće iskorišten za vraćanje duga slovenačkom „Elektrogospodarstvu“.

KRIMINALOM I MANIPULACIJAMA DO ARBITRAŽNIH PRESUDA

Kriminalne odluke vlasti u RS dovode do preskupih međunarodnih arbitražnih presuda. Istini za volju, nisu ovo samo dugovi RS, već i države BiH, a po potraživanjima prijeratnih ulaganja Slovenije i Hrvatske. Međutim, BiH je itekako finansijski oštećena kroz niz slučajeva firmi, banaka, javnih preduzeća iz RS. Ta dugovanja lomila su se preko leđa države.

„Za očekivati je da će na naplatu BiH doći i druge arbitražne odluke. Ali, uvijek moramo postupiti u skladu sa zakonom. Naš stav je bio da jeste obaveza BiH da se naplati regresno tužbe, zbog obaveze BiH koju ima zbog izvršenja odluke, kao i zbog sporazuma koji je potpisan između Savjeta ministara BiH i Vlada RS“, rekla je predsjedavajuća Savjeta ministara BiH Borjana Krišto (HDZ).

Isto je potvrdio i Muhamed Hasanović (SDP BiH), zamjenik ministra finansija i trezora BiH, govoreći o postupcima koji se odnose na rudnike i termoelektrane. Ukupan iznos tih drugih dugova nije tričarija, već 1.911.127.894 KM po već donesenim arbitražnim presudama ili onima koje su u toku.

„RS je oštetila državu BiH za milijardu KM u posljednjih 10 godina. Ovo su očigledno organizovane aktivnosti grupe koja ima i političku pozadinu u saradnji s međunarodnim podzemljem“, poručio je jesenas i poslanik u Predstavničkom domu Parlamenta Bosne i Hercegovine Šemsudin Mehmedović (SDA).

Obraćajući se ministru finansija BiH Srđanu Amidžiću (SNSD) podsjetio je na slučajeve firmi, banaka, preduzeća i drugih subjekata s područja RS, a čija dugovanja su vraćale institucije BiH.

“Zbog nezakonite primjene koeficijenata za raspodjelu sredstava prikupljenih od indirektnih poreza, akciza i putarine u posljednjih godinu i po država je oštećena za najmanje 400 miliona KM. Izvozno-kreditna agencija BiH od Fabrike cijevi ‘Unis’ iz Dervente potražuje 193 miliona KM. Fabrika ‘Unis’ je nakon preuzimanja kredita prestala vraćati dug pa ga je vraćala BiH. Dug RTRS prema BHRT-u na osnovu RTV takse iznosi preko 90 miliona KM, što je potvrdio i Ustavni sud BiH”, naveo je Mehmedović pa podsjetio i na slučaj „Bobar banke“ iz koje je “nestalo“ 122,5 miliona KM, ali i na propast „Banke Srpske”. “Naglašavam da je 88 miliona KM u ‘Bobar banci’ i 55 miliona KM u ‘Banci Srpske’, koliko su iznosili osigurani depoziti, isplaćeno isključivo iz Fonda agencije za osiguranje depozita BiH, ukupno 142 miliona KM iz državne kase”, rekao je Mehmedović.

VLADU RS PRITIŠĆU DESETINE MILIONA KM DUGA OC JAHORINA”

U jeku priče o dugovima i prelamanja preko leđa države stižu i vijesti o blokadi računa Olimpijskog centra „Jahorina“, jer javno preduzeće kojim rukovodi počasni bjeloruski konzul Nedeljko Elek, a pomagao mu je počasni srbijanski konzul Dejan Ljevnaić, nije u stanju reguliše obaveze.

Dug „Jahorine“ mjeri se sa više od 200 miliona KM.

Ljevanić je pobjegao na Perast, u vlastiti hotel. Izvori Žurnala navode da je i luksuzno imanje u Nikolićima na obroncima planine prodao za više od 10 miliona KM, a da je posredovala jedna sarajevska agencija za nekretnine.

Uprava preduzeća odlučila je da se ponovo zaduži za 30 miliona KM ne bi li vratila dug Investiciono – razvojnoj banci RS. O tome će odlučivati Skupština akcionara zakazana za 29. decembar. U međuvremenu i Vlada RS dala je danas saglasnost da se OC-u isplati deset miliona KM, kao „subvencija za realizaciju kapitalnih projekata“.

Godina pred nama je izborna. Koliko je prostora ostalo Miloradu Dodiku?

Žurnal

Related Topics:

Društvo

SPREMITE KIŠOBRANE: Nestabilno vrijeme donosi pljuskove i grmljavinu

Nakon nekoliko dana visokih temperatura, danas stiže osjetna promjena vremena. Prema prognozi meteorologa, očekuje se umjereno do pretežno oblačno vrijeme, uz povremenu kišu i lokalne pljuskove koji ponegdje mogu biti praćeni grmljavinom.

Jutro će biti svježije, uz temperaturu oko 16 stepeni, dok će najviša dnevna temperatura dostići oko 23 stepena Celzijusova, što je znatno niže u odnosu na prethodne dane. Vjetar će biti slab do umjeren, sjevernog i sjeveroistočnog smjera.

Meteorolozi savjetuju građanima da zbog mogućih pljuskova i grmljavine planiraju aktivnosti na otvorenom uz dodatni oprez.

Nastavi čitati

Društvo

NOVAC STIŽE ZA NEKOLIKO SEKUNDI: Pušten sistem instant plaćanja u BiH

Centralna banka BiH pustila je u funkciju domaći sistem instant plaćanja, koji omogućava da prenos novca sa jednog na drugi račun bude izvršen za svega nekoliko sekundi, bez obzira na to da li je radni dan, vikend ili praznik.

Novi sistem dostupan je 24 časa dnevno, sedam dana u sedmici, tokom cijele godine, a predstavlja jedan od najznačajnijih koraka u modernizaciji platne infrastrukture BiH u posljednjih 25 godina.

Novac stiže odmah, bez čekanja na radno vrijeme banaka
Iz Centralne banke BiH saopšteno je da je sistem od prvog dana dostupan svim komercijalnim bankama u zemlji.

U početnoj fazi priključile su se:

Ove tri banke zajedno čine oko četvrtine ukupne aktive bankarskog sektora u BiH, a njihovi klijenti već mogu koristiti brže transakcije.

Kada se priključe i ostale banke, građani i privredni subjekti moći će da obavljaju plaćanja za samo nekoliko sekundi, bez obzira na termin u kojem se transakcija obavlja.

Koristi za građane i privredu
Uvođenje instant plaćanja donosi brojne prednosti za građane, kompanije, banke i cjelokupnu ekonomiju.

Iz Centralne banke BiH navode da će građani imati:

novac dostupan odmah nakon uplate;
brži prenos sredstava između računa;
veću jednostavnost i sigurnost prilikom plaćanja.
Za privredu novi sistem znači:

brži priliv novca;
efikasnije upravljanje novčanim tokovima;
poboljšanu likvidnost kompanija.
Bankama će omogućiti razvoj novih digitalnih usluga i unapređenje korisničkog iskustva.

Naknade niže od postojećeg sistema
Centralna banka BiH navela je da je naknada za obradu transakcije u sistemu instant plaćanja niža u odnosu na naknadu koja se trenutno primjenjuje u sistemu žiro kliringa.

Selimović: BiH dobila modernu infrastrukturu po evropskim standardima
Guverner Centralne banke BiH Jasmina Selimović istakla je da je uspostavljanjem ovog sistema BiH dobila savremenu platnu infrastrukturu koja je usklađena sa evropskim standardima.

– Uspostavljanjem i puštanjem u funkciju domaćeg sistema instant plaćanja, BiH dobija modernu platnu infrastrukturu koja je spremna za budući razvoj digitalnih finansijskih usluga – rekla je Selimovićeva.

Projekat realizovan uz podršku Evropske unije
Domaći sistem instant plaćanja uspostavljen je po uzoru na evropski sistem instant plaćanja, koji je za zemlje Zapadnog Balkana prilagodila Banka Italije uz saglasnost Evropske centralne banke.

Projekat je realizovan uz podršku Evropske komisije i Delegacije Evropske unije u BiH.

Šef Delegacije EU u BiH Luiđi Soreka rekao je da pokretanje ovog sistema predstavlja važan korak ka jedinstvenom digitalnom tržištu Evropske unije.

– Usklađivanjem platne infrastrukture sa evropskim standardima, Centralna banka doprinosi sigurnim, jednostavnim i trenutnim finansijskim transakcijama za građane, istovremeno otvarajući put budućoj integraciji u prekogranične evropske platne mreže – rekao je Soreka.

On je naveo da Evropska unija izdvaja dva miliona evra za podršku izradi Projekta TIPS klon i finansiranje njegovog održavanja tokom prve godine.

Slijede nove funkcije i dodatne usluge
Centralna banka BiH najavila je da će u narednom periodu nastaviti razvoj sistema kroz uvođenje novih funkcionalnosti i dodatnih usluga.

Cilj je da građani i privreda dobiju još jednostavnije, sigurnije i inovativnije načine plaćanja, prenosi Glas.

Nastavi čitati

Društvo

PRAVDA NA PAPIRU, KOPANJE NA TERENU: Uprkos presudi, bageri ne staju na Bukovoj Kosi

Iskopavanje uglja na lokalitetu “Bukova Kosa” kod Prijedora nastavljeno je uprkos nedavnoj odluci Vrhovnog suda Republike Srpske kojom je poništena koncesija za istraživanje ovog ležišta.

Iako su mještani odluku suda dočekali kao važnu pravnu pobjedu, ona nije zaustavila rad rudnika, jer kompanija “Drvo-Export” iz Teslića već dvije godine posjeduje koncesiju za eksploataciju uglja, izdatu nakon završetka istražnih radova.

Odbornik Saveza nezavisnih socijaldemokrata iz Teslića Srđan Klječanin Rufi, koji stoji iza ove firme, za CAPITAL kaže da rudnik radi punim kapacitetom i da će eksploatacija biti nastavljena i u narednom periodu.

“To zavisi od naših potreba, kao i kupaca iz Srbije. Sve zavisi od potreba naših kupaca. Što se tiče poništene koncesije, istraživanje na ovom lokalitetu je davno završeno. Ta koncesija je, takođe, istekla prije dvije godine“, kaže Klječanin.

Mještani pričaju da kompanija “Drvo-Export” iz Teslića iskopavanje vrši punom parom, ali da ugalj ne odvoze iz rudnika nego lageruje na tri velike deponije.

Tvrde da se posljedice rudarenja svakodnevno osjećaju, posebno zato što na njima neprestano izbijaju požari više od godinu dana.

Bojana Knežević koja živi nedaleko od ovog lokaliteta kaže da je situacija oko rudnika katastrofalna, da su kuće obavijene čađi i dimom, a da radnici požare na deponijama povremeno ručno gase.

“Sigurno deset mjeseci niko nije odvozio ugalj iz rudnika. Napravljene su tri ogromne deponije. Sve su razvalili i uništili privatnu svojinu. Ono što nisu otkupili od mještana, zagadili su kopanjem i prašinom“, kaže Kneževićeva.

Podsjećamo, Vrhovni sud Republike Srpske poništio je nedavno odluku Vlade RS o dodjeli koncesije za istraživanje uglja na Bukovoj Kosi, prihvativši argumente Centra za životnu sredinu i mještana da javnost nije bila adekvatno uključena u postupak dodjele koncesije.

Presuda bez uticaja

Sud je ocijenio da građani imaju legitiman pravni interes da osporavaju odluke koje mogu ugroziti njihovo pravo na zdravu životnu sredinu.

Međutim, ta presuda za sada nema neposredan uticaj na eksploataciju uglja, jer se ona odvija na osnovu koncesije za eksploataciju koju je Vlada Republike Srpske dodijelila “Drvo-Exportu” 2024. godine.

Međutim, sudovi su poništili druge dozvole na ovom lokalitetu, ali ništa od toga nije zaustavilo razaranje ovog sela.

CAPITAL je ranije pisao da je ekološka dozvola za ovaj rudnik dva puta poništavana pred sudom, da su mještani godinama upozoravali na nestanak izvora vode, zagađenje i proširenje eksploatacionog polja, te da su tvrdili kako se radovi odvijaju mimo prvobitno odobrenih granica

Iz Centra za životnu sredinu nakon presude su upozorili da iako presuda Vrhovnog suda predstavlja važan pravni presedan, ona sama po sebi nije riješila probleme na terenu.

Rekli su da se eksploatacija uglja na Bukovoj Kosi i dalje odvija nesmetano, uprkos tome što su prethodno poništavane pojedine dozvole, a građani i dalje ukazuju na posljedice po životnu sredinu.

Inače, iskopavanje na ovom lokalitetu na Kozari počelo je gotovo godinu dana prije izdavanja bilo kakvih dozvola i koncesije koju imaju od 2024. godine.

Dozvolu su naknadno dobili od Vlade RS koja je prethodno godinu dana ignorisala žalbe mještana i molbe da se u njihovim selima ne otvaraju novi rudnici.

Mještani su stalno isticali da se eksploatiše ugalj koji sadrži visok udio sumpora, od devet do 13 odsto i da im prijete požari i teško zagađenje vazduha i vode.

Voda obojena teškim metalima

Isticali su da su stručnjaci i ranije upozoravali da se ugalj sa tolikom količinom sumpora ne eksploatiše i ne sagorijeva upravo zbog štete koja se nanosi prirodi i zdravlju ljudi.

Kasnije analize iz Instituta za biohemiju u Srbiji pokazale da su oborinske vode u ovom kraju promijenile boju u narandžastu, te da sadrže teške metale.

Površina eksploatacionog polja, po izjavama mještana, prelazi dozvoljene granice i sa 9,7 hektara popela se na 46 hektara, iako eventualni projekat proširenja nije bio predmet prethodne procjene uticaja na životnu sredinu.

Uz to, po tužbama Centra za zaštitu životne sredine Banjaluka, ekološka dozvola za ovaj rudnik je, do sada, poništena dva puta i još uvijek je predmet spora.

Ipak, nakon odluke Vrhovnog suda, mještani očekuju zaštitu osnovnih ljudskih prava, naročito prava na zdravu životnu sredinu, poštovanje privatnog i porodičnog života, i prava na imovinu.

Kako su njihova prava i interesi ozbiljno ugroženi realizacijom koncesije, čija dodjela je bila nezakonita, mještani i ekolozi traže hitno revidiranje zakonitosti rudnika na “Bukovoj kosi” i sličnih privatnih projekata.

Takođe, u decembru 2025. godine, problemi sa zakonitošću koncesija u BiH izneseni su i pred Komitet UN-a po pitanjima usklađenosti sa Aarhuskom konvencijom.

Komitet UN-a je prihvatio žalbu Centra, te je postupak preispitivanja usklađenosti u toku.

Podsjećamo, CAPITAL je o ovom rudniku i nezakonitostima koje prate njegov rad napisao seriju tekstova.

Nastavi čitati

Aktuelno