Connect with us

Društvo

SRPSKA IDE KA DUGU OD 7,2 MILIJARDE KM! Izborna godina na ivici finansijskog sloma

Građani će platiti rate u ukupnom iznosu od 1,57 milijardi. Ukupan iznos drugih dugova nije tričarija, već 1.911.127.894 KM po već donesenim arbitražnim presudama ili onima koje su u toku. One bi na naplatu stizale Bosni i Hercegovini. Javna preduzeća takođe prikazuju ogromna dugovanja, a prednjači Olimpijski centar „Jahorina“ koji je odavno premašio cifru od 200 miliona. Godina pred nama je izborna. Koliko je prostora ostalo Miloradu Dodiku?

Umjesto planiranih 20 miliona, Vlada Republike Srpske 22. decembra zadužila se na berzi za 33,4 miliona. Sedam dana ranije, umjesto 50 miliona, prihvatila je sve ponude – 66 miliona KM. Ukupno je to 99,4 miliona KM.

U 2025, za bivšeg presuđenog predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika neslavnoj godini bilo je planirano ukupno zaduženje od 862 miliona KM, ali samo pet dana prije posljednjeg izlaska na berzu ministri su odlučili da cifru podebljaju za još 219 miliona KM. Oni koji bi, po Dodikovim riječima trebalo da dobiju Nobelovu nagradu za ekonomiju entitet su za 365 dana zadužili za oko 1,1 milijardu KM.

Ukupni dug, priznala je ministarka finansija RS Zora Vidović, iznosi 6,8 milijardi KM.

„Ekonomski eksperti“ raspoređeni po spratovima kriminalom izgrađene zgrade Vlade i za narednu godinu imaju paklen plan. Još 10. decembra utvrdili su prijedlog Odluke o dugoročnom zaduživanju za 2026. Na dokumentu cifra – milijarda i sedamsto miliona KM. Plan je i da se kratkoročno, trezorskim zapisima, entitet zaduži do 438 miliona KM. Ukupno – dvije milijarde i 138 miliona KM!

Prema projekcijama Vidovićeve, ukupni dug na kraju godine koja još nije ni počela biće 7,2 milijarde KM, a građanima će na naplatu doći rate od ukupno 1,57 milijardi KM.

„VIADUCTU“ 111 MILIONA KM

Osim građana u RS, SNSD vlast, uz pomoć političara u Federaciji BiH, ojadila je i budžet Bosne i Hercegovine. Fantomskoj slovenačkoj firmi „Viaduct“, po arbitražnoj presudi, isplaćeno je 110.688.333 KM. Kome je zaista otišao taj novac, s obzirom na račune u offshore zonama, nije poznato niti se pravosuđe mrdnulo sa „formiranog predmeta“.

Podsjećamo, Vlada RS predvođena Perom Bukejlovićem 2004. godine sa firmom”HES Vrbas” u vlasništvu slovenačke tašna-mašna “Viaducta” potpisala je ugovor o koncesiji za izgradnju dvije hidroelektrane na Vrbasu. Godinama ova firma, sa jednim zaposlenim, ništa nije gradila, račun u Sloveniji joj je nekoliko puta bio blokiran. Dok je 2013. godine Vladom predsjedavala Željka Cvijanović, “Hidroelektranama na Vrbasu” data je koncesija za gradnju hidroelektrane „Bočac 2“, locirane nedaleko od mjesta gdje je trebalo graditi “HES Vrbas“.

Postoje navodi da je „Viaduct“ tada tražio 3,8 miliona maraka odštete, što je odbijeno. Potom 2015. godine slovenački biznismeni traže raskid koncesije, potražujući 46 miliona KM. Zahtjev je odbijen i pokrenut je međunarodni spor. Taj spor bio je skup, a „Viaduct“ nije imao ni marku na računu, priznali su njegovi pravni zastupnici.

Praktično, arbitraža je pokrenuta sa uslovno rečeno posuđenim novcem američkog fonda, koji je trebalo da im bude isplaćen po okončanju spora. Funkcionerima RS postalo je jasno da im slijedi veliki finansijski problem. Polovinom 2017. godine Cvijanovićeva sa Savjetom ministara BiH, kojim predsjedava Denis Zvizdić (NiP), potpisuje „Sporazum o međusobnim pravima i obavezama u vezi sa arbitražnim postupkom u predmetu ‘Viaduct’“, kojim država BiH garantuje isplatu odštete, a koju će naknadno potraživati od RS. O „Viaductu“ se više ne govori u javnosti, ali ni po pravosudnim kuloarima.

I SERDAROV IPAK OSTAJE

Termoelektrana „Ugljevik“, najveći proizvođač struje u RS, 7. decembra bila je van pogona zbog nedostatka uglja. Ogromni računi za struju koju vlast kupuje na tržištu već stižu na naplatu građanima. Od 1. februara cifre će biti uvećane za još 10 odsto za stanovništvo i šest odsto za privredu.

Iako je bilo rečeno da će ruski oligarh Rašid Serdarov biti skupo plaćena prošlost, čini se da će još dugo biti vlasnik „Comsar Energy RS“. U budžetu RS za 2026. godinu ministri nisu planirali isplatu preostalih 60 miliona KM za preuzimanje ovog preduzeća.

„Ruski oligarh zadržao je četvrtinu vlasništva u ovom preduzeću koje je nosilac koncesije za površinski kop ‘Ugljevik-Istok 2’, zato što mu nije u potpunosti izmirena kupoprodajna cijena od 123 miliona evra, odnosno 240 miliona KM. Prema zvaničnim informacijama, Vlada je za ‘Comsar energy RS’ platila 93 miliona evra ili oko 181 milion KM“, pisao je nedavno Capital.

Serdarova offshore kompanija “Comsar Energy Group Limited” sa Kipra, pisao je Žurnal, prihvatila je da za 240 miliona KM (123 miliona evra) Preduzeću za gasne projekte “Gas-RES” proda kćerku-firmu “Comsar Energy RS“. Vršilac dužnosti direktora „Gas-RES“ Nikica Vranješ kazao je da se pregovaralo na osnovu Studije ekonomske opravdanosti analize koja se kretala između 119,5 miliona evra do 149 miliona evra. Za izradu procjena bila je angažovana konsultantsko-revizorska kuća „Grand Thorton“ u vlasništvu bivšeg premijera RS Aleksandra Džombića, kao i „Deloitte“.

Misterija „Comsara“, takođe, nikada nije razjašnjena. Ko su stvarni vlasnici onog sa Kipra i da li sa udjelom ikakve veze ima i lično Milorad Dodik? Prebacivanjem sredstava za izmirenje duga prema „Comsaru“ ostaje nejasno kome tačno ta sredstva pripadaju.

U prvih šest mjeseci RiTE Ugljevik prikazao je minus od 27 miliona KM. Akumulirani je time povećan na 179 miliona KM. U tom momentu elektrana je već isporučivala trećinu proizvedene struje „Elektrogospodarstvu Slovenije“. Na sve to postojao je i dug od 372 miliona KM po arbitražnoj presudi, a na osnovu prijeratnih ulaganja.

Ubrzo se medijima javio ministar energetike i rudarstva RS Petar Đokić s pričom da su Slovenci ipak smanjili potraživanje od kamata, sa 67 na 37 miliona evra. Međutim, ostalo je da se plati i 62 miliona evra za neisporučenu struju od 2022. do 2024. godine.

Ispostavilo se da RiTE nema novca za skidanje bar jednog namotaja omče oko vrata pa je uprava odlučila da emituje akcije, koje je trebalo da kupi „Elektroprivreda RS“. Prije desetak dana to se i desilo. Matično preduzeće kupilo je akcije RiTE za 20 miliona KM, a taj novac biće iskorišten za vraćanje duga slovenačkom „Elektrogospodarstvu“.

KRIMINALOM I MANIPULACIJAMA DO ARBITRAŽNIH PRESUDA

Kriminalne odluke vlasti u RS dovode do preskupih međunarodnih arbitražnih presuda. Istini za volju, nisu ovo samo dugovi RS, već i države BiH, a po potraživanjima prijeratnih ulaganja Slovenije i Hrvatske. Međutim, BiH je itekako finansijski oštećena kroz niz slučajeva firmi, banaka, javnih preduzeća iz RS. Ta dugovanja lomila su se preko leđa države.

„Za očekivati je da će na naplatu BiH doći i druge arbitražne odluke. Ali, uvijek moramo postupiti u skladu sa zakonom. Naš stav je bio da jeste obaveza BiH da se naplati regresno tužbe, zbog obaveze BiH koju ima zbog izvršenja odluke, kao i zbog sporazuma koji je potpisan između Savjeta ministara BiH i Vlada RS“, rekla je predsjedavajuća Savjeta ministara BiH Borjana Krišto (HDZ).

Isto je potvrdio i Muhamed Hasanović (SDP BiH), zamjenik ministra finansija i trezora BiH, govoreći o postupcima koji se odnose na rudnike i termoelektrane. Ukupan iznos tih drugih dugova nije tričarija, već 1.911.127.894 KM po već donesenim arbitražnim presudama ili onima koje su u toku.

„RS je oštetila državu BiH za milijardu KM u posljednjih 10 godina. Ovo su očigledno organizovane aktivnosti grupe koja ima i političku pozadinu u saradnji s međunarodnim podzemljem“, poručio je jesenas i poslanik u Predstavničkom domu Parlamenta Bosne i Hercegovine Šemsudin Mehmedović (SDA).

Obraćajući se ministru finansija BiH Srđanu Amidžiću (SNSD) podsjetio je na slučajeve firmi, banaka, preduzeća i drugih subjekata s područja RS, a čija dugovanja su vraćale institucije BiH.

“Zbog nezakonite primjene koeficijenata za raspodjelu sredstava prikupljenih od indirektnih poreza, akciza i putarine u posljednjih godinu i po država je oštećena za najmanje 400 miliona KM. Izvozno-kreditna agencija BiH od Fabrike cijevi ‘Unis’ iz Dervente potražuje 193 miliona KM. Fabrika ‘Unis’ je nakon preuzimanja kredita prestala vraćati dug pa ga je vraćala BiH. Dug RTRS prema BHRT-u na osnovu RTV takse iznosi preko 90 miliona KM, što je potvrdio i Ustavni sud BiH”, naveo je Mehmedović pa podsjetio i na slučaj „Bobar banke“ iz koje je “nestalo“ 122,5 miliona KM, ali i na propast „Banke Srpske”. “Naglašavam da je 88 miliona KM u ‘Bobar banci’ i 55 miliona KM u ‘Banci Srpske’, koliko su iznosili osigurani depoziti, isplaćeno isključivo iz Fonda agencije za osiguranje depozita BiH, ukupno 142 miliona KM iz državne kase”, rekao je Mehmedović.

VLADU RS PRITIŠĆU DESETINE MILIONA KM DUGA OC JAHORINA”

U jeku priče o dugovima i prelamanja preko leđa države stižu i vijesti o blokadi računa Olimpijskog centra „Jahorina“, jer javno preduzeće kojim rukovodi počasni bjeloruski konzul Nedeljko Elek, a pomagao mu je počasni srbijanski konzul Dejan Ljevnaić, nije u stanju reguliše obaveze.

Dug „Jahorine“ mjeri se sa više od 200 miliona KM.

Ljevanić je pobjegao na Perast, u vlastiti hotel. Izvori Žurnala navode da je i luksuzno imanje u Nikolićima na obroncima planine prodao za više od 10 miliona KM, a da je posredovala jedna sarajevska agencija za nekretnine.

Uprava preduzeća odlučila je da se ponovo zaduži za 30 miliona KM ne bi li vratila dug Investiciono – razvojnoj banci RS. O tome će odlučivati Skupština akcionara zakazana za 29. decembar. U međuvremenu i Vlada RS dala je danas saglasnost da se OC-u isplati deset miliona KM, kao „subvencija za realizaciju kapitalnih projekata“.

Godina pred nama je izborna. Koliko je prostora ostalo Miloradu Dodiku?

Žurnal

Related Topics:

Društvo

VAŽNA PROMJENA ZA SVE KOJI IMAJU NOVAC NA BANCI: Evo koliko će sada biti zaštićeni depoziti

Osigurani depozit u bankama u BiH od danas iznosi do 100.000 KM po deponentu, objavila je Agencija za osiguranje depozita u BiH.

Upravni odbor Agencije prije sedam dana usvojio je odluku kojom se iznos osiguranog depozita u bankama u zemlji povećava sa dosadašnjih 70.000 KM na 100.000 KM.

– Donošenjem ove odluke Agencija pruža viši nivo zaštite deponentima, aktivno doprinosi jačanju povjerenja u bankarski sektor, kao i cjelokupnoj finansijskoj stabilnosti u zemlji – naveli su iz Agencije.

Ističu da povećanje osiguranog iznosa depozita predstavlja značajan korak u daljem usaglašavanju BiH sa standardima i direktivama EU u oblasti zaštite depozita.

Upravni odbor je na sjednici odlučio i da stopa premije za narednu godinu za banke ostane nepromijenjena u odnosu na 2026, odnosno da se zadrži na 0,26 odsto na godišnjem nivou, prenosi Bl portal.

Nastavi čitati

Društvo

MINIĆ GRAĐANIMA: Više štedite, pa će struja manje poskupiti!

“Zbog aktuelne situacije u našem elektroenergetskom sektoru, apelujem na sve građane da više štede struju, pa će struja manje poskupiti.

‘Elektroprivreda Republike Srpske’ tražila je da struja poskupi za 50 odsto, ali to poskupljenje može biti manje, u zavisnosti od toga koliko građani budu savjesno trošili struju: da li će biti 10, 20, 30 ili 40 odsto, najviše zavisi od vas, dragi građani!“, izjavio je premijer Srpske i budući predsjednik Republike Savo Minić za Javni TV servis.

“Mi smo učinili sve što je do nas da struja ne poskupi mnogo, evo ponovo smo pokrenuli RiTE Ugljevik, što nikako nismo mogli dok nismo otjerali onog Rašida Serdarova koji je htio da pravi novu termoelektranu i hidrocentralu, da bi onda digao cijenu struje u nebesa.

Zato smo mu i dali 300 miliona maraka i rekli: ‘ajd’ sad bježi i ne vraćaj se više! To nas je jeftinije izašlo nego da smo dozvolili da nas nasamari: za koju godinu struja bi bila nekoliko puta skuplja, dok bi on skidao kajmak!“, objasnio je Minić.

“Mi imamo toliko jeftinu struju spram našeg životnog standarda, da su mene mnogi naši ljudi tokom protekle izborne kampanje bukvalno molili: Savo, na ovu skupoću struja je skoro džaba koliko je gorivo, daj nam subvencije da kupujemo električne automobile da se vozimo na struju!

To meni govori da će struja, i kad poskupi, opet biti jeftina spram goriva, a mi ćemo vidjeti u narednom periodu koliko možemo iz budžeta izdvajati za subvencije za električna vozila: em ćemo uštediti na gorivu i biti svoji na svome, em ćemo postati ekološka država.

Znači, čist profit iz čiste energije sunca, vetra i vode koju ćemo pretvoriti u struju i Bog da nas vidi! Zato sad treba da pustimo naše biznismene dobročinitelje da na miru grade solarne elektrane, vjetroparkove i male hidrocentrale, a pravićemo i velike: imaćemo toliko struje da poslije opet može pojeftiniti!

Pa, mi smo u proteklih 20 godina naše vlasti toliko podigli tu proizvodnju da ćemo u narednih 20 godina postati takoreći strujna velesila i moći da se jeftino i grijemo i vozimo na struju, ali do tada moramo da se malo strpimo i više štedimo!“, istakao je Minić.

„Do tada struja mora malo da poskupi, meni je žao što to neki ljudi ne razumiju i što se, recimo, ne zapitaju: šta bi da smo negdje u Africi gdje ljudi nemaju dovoljno vode, a struje nikako, pod svijećama žive? Pa, oni da dođu ovdje i vide sve ovo što smo mi stvorili našem narodu, mislili bi da su bogovi sišli na zemlju i donijeli ovu bladodat!

, naša proizvodnja struje je čudesna, samo zbog toga mi bi’ trebalo da dobijemo Nobelovu nagradu za ekonomiju, što reče nedavno predsjednik Dodik. I da znate, dogodine ću nas prijaviti za tu nagradu, pa ćemo vidjeti da li imaju obraza da nas pogledaju u oči ako nam ne daju Nobela i kako će pokušati da sakriju tu svoju sramotu?!“, poručio je Minić.

Tekst je satiričnog karaktera

Nastavi čitati

Društvo

SEZONA GLJIVA: Stručnjaci upozoravaju da jestive gljive imaju opasne dvojnice

Sezona je gljiva, a prvo pravilo prilikom njihovog branja je naučiti razlikovati jestive od nejestivih.

Ići sa iskusnim gljivarom
Zato početnici u branju gljiva treba da idu sa iskusnim gljivarom, napominju stručnjaci.

Svjetlana Lolić, profesorka na Katedri za mikrobiologiju i biologiju ćelije na Prirodno-matematičkom fakultetu u Banjaluci, za “Nezavisne novine” pojašnjava da ne postoji posebna karakteristika koju jestiva vrsta ima, a da otrovna nema i obrnuto.

“Bukvalno, mora da se poznaje svaka vrsta. Prvo i osnovno pravilo je ići s nekim ko zna, sa iskusnim gljivarom, a zatim i naučiti koje su otrovne vrste, tj. bitno je da se uvijek prvo upoznate sa otrovnim vrstama koje liče na jestive. Kod nas ljudi obično poznaju pet, šest, pa do desetak vrsta koje su najčešće, najpopularnije i najukusnije”, pojašnjava Lolićeva.

Jestive i otrovne gljive mogu izgledati veoma slično
Iako se, navodi ona, u narodu kaže da svaka jestiva vrsta ima otrovnu dvojnicu, to i nije baš istina, jer ima mnogo njih koje liče jedna na drugu.

“Ako se odlučite da berete, na primjer, blagve, koje su kod nas veoma popularne, morate znati s kojom vrstom je možete pomiješati, ili recimo lisičarke, te naučiti karakteristike te zavodnice, odnosno da znate da se one razlikuju po staništu, jer su veoma slične”, priča ona.

Dodaje da jedne rastu isključivo na panjevima, druge na zemljištu, a razlikuju se i po boji, te po rebrima.

“Lako ih je razlikovati kad imate obje, ali kad naiđete samo na jednu, onaj ko nije iskusan, lako ih može zamijeniti”, kaže Lolićeva.

Otrovni vrganji i opasne zablude berača
Kako kaže, takođe i vrganja ima mnogo vrsta, i jestivih i nejestivih.

“Postoje i otrovni vrganji, a kod nas je najotrovnija takozvana ludara, kako je zovu u narodu. Generalno, ja nikad neću reći da uzmete knjigu ili slike s interneta i da krenete u šumu brati vrganje. Sreća u nesreći sa vrganjima je to što ih nema smrtonosno otrovnih. U najgorom slučaju, to su neki stomačni problemi, dijareja, povraćanja i sl.”, objašnjava ona.

Prema njenim riječima, otrovni vrganj je lako prepoznati po tome što ima crvenu dršku, šešir boje kafe te veoma crvenu donju stranu.

“On se veoma lako razlikuje od ovog klasičnog vrganja, jesenjeg. U narodu se govori: ‘Ako zeleni u presjeku onda nije jestiv’, no, to uopšte nije tačno. Ima i vrganja koji su zeleni i na presjeku, a jestivi su”, navodi.

Koje su kod nas gljive najčešće zastupljene
Lolićeva napominje da su u posljednje dvije godine bile velike suše, što je uticalo i na brojnost gljiva.

“Nikad ranije se nije dešavalo da uđemo u šumu i ne nađemo baš ništa. Evo, sad je palo nešto kiše, pa su se počele pojavljivati. Veliki broj gljiva raste počevši od kraja avgusta, te u septembru i oktobru, a u ovom periodu se javljaju muhare, koje se često zamijene sa blagvom, koja je jedna od najcjenjenijih gljiva na našim prostorima. Bilo je nekoliko slučajeva trovanja ranijih godina, kada su, npr. u Doboju, ljudi brali blagvu, a ubrali su oboljelu puharu”, pojasnila je.

No, napominje da iskusan berač lako može da ih razlikuje, jer jedna ima bijelu dršku i bijele listiće, dok druga ima žutu dršku i žute listiće.

Nastavi čitati

Aktuelno