Connect with us

Biznis

MUKE PELETARA, KUPCI IZ EU NEPOVRATNO IZGUBLJENI: Izvoz peleta i cijepanog drveta nikad lošiji

Potražnja za peletom i ogrevnim drvetom kako na domaćem tako i na stranom tržištu veoma je loša, a osim tople jeseni glavni razlog izvoza na kašičicu jesu, tvrde domaći proizvođači, izgubljeni kupci u Evropskoj uniji koji su lani, kada je BiH spustila rampu za plasman ogreva, pronašli nove dobavljače.

Predsjednik Asocijacije sertifikovanih proizvođača peleta u BiH Goran Ivanović rekao je da na pragu grijne sezone domaće firme imaju veoma malo upita kupca te je samim tim i prodaja loša.

– Dani su topli, a i prošla zima je bila dosta blaga pa je kupcima ostalo peleta, a sada su samo dokupili dio. Kada zahladi vjerovatno će doći do naglog rasta tražnje, ali i to ćemo vjerovatno amortizovati vrlo brzo jer imamo kapacitete. Do problema može doći jedino ako zima počne naglo pa se onemogući sječa u šumi i tada ne bismo imali sirovine. Cijena tone peleta ove sezone kreće se od 500 do 580 KM, što je realan iznos u odnosu na troškove koje imamo – naveo je Ivanović.

Dodaje da su ipak najveći problem izgubljeni kupci na tržištima Italije, Slovenije, Austrije koje ne mogu da vrate.

– Veoma sporo uspostavljamo kontakte sa kupcima koje smo izgubili zbog zabrana izvoza peleta tokom prošle godine. S druge strane, Evropska unija je uspjela podići svoje proizvodne kapacitete. Oni su ove godine instalirali kapacitete od dva i po miliona tona, što će nama i u godinama koje dolaze svakako praviti probleme. Usljed svega toga potražnja na ino-tržištu pala je i do 40 odsto – rekao je Ivanović i naveo da ima proizvođača koji su zbog smanjene potražnje zatvorili proizvodne pogone.

Direktor preduzeća za proizvodnju peleta iz Srpca Ranko Sladojević kaže da izvoza ove sezone praktično i nema.

– Izvoz se sveo otprilike na jedan kamion mjesečno u Sloveniju što je zanemarljivo. U Italiju više uopšte ne plasiramo robu. Nismo konkurenti cijenom, a i izgubili smo kupce koje ne možemo vratiti jer su se ljudi morali snalaziti kod drugih dobavljača. Ostali smo bez značajnog dijela tržišta EU, zabrana plasmana nam je mnogo odmogla – priča Sladojević.

On smatra da pad potražnje na domaćem tržištu zahtijeva dublju analizu.

– Treba vidjeti šta su stvarni razlozi. Jedan je sigurno nagli skok cijena sirovine pa samim tim i peleta zbog čega je dio kupaca prešao na toplotne pumpe i druge energente. U razgovoru sa kolegama čujem da se veoma slabo prodaju i peći za pelet što znači da novih potrošača nema – rekao je on.

Teška situacija je i kada je riječ o prodaji cijepanog drveta koje po paleti košta u prosjeku oko 230 KM.

– Na pragu sezone nemam nijednu narudžbu. To se nije nikad desilo otkako radim ovaj posao, a to je duže od dvije decenije. Imam deset velikih kupaca iz inostranstva koji su prije mjesec stopirali narudžbe jer tvrde da su im skladišta puna. Tako je i kod drugih kolega, ne znamo šta da radimo – rekao je za potpredsjednik Udruženja drvoprerađivača drvnih sortimenata niže vrijednosti RS Đorđe Brkić.

Da problema u drvnoj industriji ne manjka pokazuju i podaci Republičkog zavoda za statistiku prema kojima je u Srpskoj za osam mjeseci ove godine proizvedeno 9,5 odsto manje raznih šumskih sortimenata, dok je prodaja skliznula za 12,4 odsto. Sekretar Udruženja šumarstva i drvoprerade u Privrednoj komori RS Igor Andrić rekao je da ovakva situacija sa proizvodnjom drvnih sortimenata nije zadovoljavajuća i da predstavlja 61 odsto od godišnjeg plana, piše Glas Srpske.

– Problemi su nedostatak radne snage te povećanje cijena energenata, posebno u posljednja dva mjeseca – naveo je Andrić.

Trupci

Goran Ivanović kaže da im izvoz trupaca, koji je dozvoljen od početka avgusta, pravi značajne probleme u proizvodnji.

– Velika je šteta za kompletnu drvnu industriju da se izvozi sirovo drvo, bez prethodne obrade jer time ne upošljavamo domaći kadar i ne pravimo finalne proizvode koji postižu veću cijenu. Nedostatak sirovine jeste problem koji se ponavlja godinama i situacija je sve gora – kazao je Ivanović.

Related Topics:

Biznis

NE IDE IM PO PLANU! “Tesla” spušta cijene svojih modela

Američka kompanija za električne automobile “Tesla” spušta cijene pojedinih svojih modela u Njemačkoj i drugim evropskim zemljama, na Bliskom istoku i u Africi, saopštio je portparol kompanije.

Ovaj potez dolazi pošto je kompanija prethodno objavila smanjenje cijena u Kini i SAD.

U Njemačkoj je cijena “modela tri” sa pogonom na zadnjim točkovima spuštena na 40.990 evra sa 42.990 evra. Dosadašnja cijena bila je na snazi od februara.

Cijene više “Teslinih” modela u Americi snižene su za 2.000 dolara nakon što su isporuke u prvom kvartalu bile ispod očekivanja.

“Priuštivost je ključna za našu misiju”, saopštila je na mreži “Iks” kompanija u vlasništvu Ilona Maska.

Vrijednost “Teslinih” akcija opala je ispod 150 dolara, što je eliminisalo sve dobitke ostvarene tokom prošle godine. Cena akcija kompanije iz Ostina od početka godine umanjena je za oko 40 odsto usljed pada prodaje i veće konkurencije.

Nastavi čitati

Biznis

EKONOMIJA BIH ĆE RASTI, ali nema napretka bez dubokih reformi

Ekonomija Bosne i Hercegovine će i ove godine rasti, ali ozbiljno napredovanje nije moguće bez dubokih reformi.

Ovo se navodi u najnovijem izvještaju Svjetske banke u kojem piše da Bosna i Hercegovina, kao i druge zemlje zapadnog Balkana, bilježi rast ekonomije, ali dugoročno jačanje nije moguće bez dubokih reformi.

“Uključuje to povećanje ulaganja u zelenu ekonomiju u gradovima, čime će oni moći efikasnije doprinijeti sveukupnom ekonomskom razvoju”, navodi se u novom izdanju Redovnog ekonomskog izvještaja za zapadni Balkan.

U izvještaju analitičara ove institucije piše da će realni rast BDP-a u BiH u ovoj godini biti 2,6 odsto, a 3,3 odsto u narednoj godini.

“Ovaj rast je podržan većim izvozom koji je olakšan ojačanom inostranom tražnjom i porastom privatne potrošnje podržanim jačim realnim prihodima kako inflacija dalje usporava na niske jednocifrene brojeve”, piše u izvještaju.

Kako su naveli, predviđa se da će se do 2026. godine rast ubrzati na četiri odsto, te će biti podstaknut izvozom i privatnom potrošnjom koji proizlaze iz poboljšanih ekonomskih uslova u EU i zaoštravanja

tržišta rada u BiH.

“Uprkos uzletu u izvozu robe i usluga, od 2024. do 2026. očekuje se da će se CAB pogoršati na preko pet odsto BDP-a zbog većeg uvoza robe široke potrošnje u skladu sa snažnim rastom privatne potrošnje”, stoji u izvještaju.

Ekonomista Igor Gavran, kazao je za “Nezavisne novine” da su ove vijesti jedino pozitivne u smislu da ne predviđaju pad i recesiju.

“Prognozirano je da je rast zaista minimalan i apsolutno nedovoljan za BiH. Iako pozitivan, on znači jedva malo više od stagnacije. Reforme su definitivno potrebne, ali jako upitne u okolnostima izborne godine i stalnih problema u funkcionisanju vlasti. Eventualno u onim oblastima gdje je EU obećala novac u okviru programa rasta za zapadni Balkan”, objašnjava Gavran.

Dodaje da se rast izvoza očekuje zbog očekivanog rasta na našim izvoznim tržištima, ali nažalost, ne zbog otvaranja novih tržišta.

“Ovako i dalje ostajemo izloženi rizicima kretanja ekonomije EU”, naglasio je Gavran.

Ekonomski analitičar Admir Čavalić istakao je da je ovaj izvještaj optimističan, posebno u vezi s rastom ekonomije.

“Dosta realnije je da se krećemo u tom domenu od dva do tri odsto, što je uobičajeno za Bosnu i Hercegovinu. Kada je riječ o nekim strukturnim, dubinskim reformama, činjenica je da nemamo niti jedan reformski program, ne samo u implementaciji, nego ga nemamo ni u najavi. Zbog toga sam pesimističan u pogledu navedenog”, kazao je Čavalić.

Prema njegovim riječima, on se slaže sa autorima da bi reforme omogućile veći ekonomski rast.

“Ipak, za sada nemamo takve naznake da se bilo šta radi u tom pravcu, izuzev dobrih privatnih inicijativa i strateških dokumenata, ali nemamo ništa konkretno. Pesimista sam, ali ne toliki da očekujem ekonomski pad ili nešto slično. Treba uzeti u obzir i dešavanja u Evropskoj uniji, i to će biti interesantno pratiti iz naše perspektive”, rekao je Čavalić.

Ekonomista Bojan Lučić naveo je da je realno očekivati rast ekonomije.

“Njihove prognoze su čak i bojažljive, što će reći da očekujem i veći rast ekonomije od navedenog. Javni prihodi konstantno rastu. S obzirom da se javni prihodi prikupljaju oporezivanjem ekonomske aktivnosti, potrošnje, profita, rada i da poreske stope nisu mijenjane, zaključak je da je rast na osnovu višeg nivoa ekonomske aktivnosti. Mislim da će ekonomija da bude u porastu i da na nama ostaje kako ćemo da iskoristimo potencijale i izazove koji će se naći ispred nas”, zaključio je Lučić.

Nastavi čitati

Biznis

EU “OTKLJUČAVA” 750 miliona evra za mala preduzeća

Evropski investicioni fond (EIF), koji je dio grupacije Evropske investicione banke (EIB), potpisao je garantne ugovore sa 11 banaka i finansijskih posrednika na Zapadnom Balkanu, koji će omogućiti lokalnim bankama i finansijskim institucijama da izgrade portfolio kredita za mala i srednja preduzeća (MSP), u ukupnom iznosu većem od 750 miliona evra, zajedno sa dodatnim ugovorima za koje se očekuje da će biti potpisani u prvoj polovini 2024. godine.

Kako se navodi u saopštenju Evropske komisije, cilj ovih finansijskih sredstava je da se poveća pristup finansijama među malim preduzećima i poboljša njihova otpornost na stalne ekonomske izazove, uz stvaranje uslova za širenje poslovanja, zapošljavanja i inovacija.

Dodaje se da su ovi ugovori finansirani u okviru Fonda Evropske unije za razvoj preduzeća i inovacija za Zapadni Balkan, pod nazivom ”Garancija otpornosti MSP”.

Očekuje se da na Zapadnom Balkanu ovaj fond omogućiti davanje koncesionih kredita u vrijednosti od preko 750 miliona evra za oko 13.000 malih preduzeća, uz zadržavanje oko 180.000 radnih mjesta.

Dodaje se da početak primjene ”Garancije otpornosti MSP” Fonda EU za razvoj preduzeća i inovacija za Zapadni Balkan otvara put za potpisivanje preostalih 20 garancija kao dijela Garancijskog fonda za Zapadni Balkan i pokazuje ”kako ovi inovativni instrumenti privlače privatne investicije kako bi podržali primjenu Ekonomskog i investicionog plana i njegovanje konkurentnog i otpornog privatnog sektora”.

”Drago nam je da smo partneri sa EIF-om (Evropskim investicionim fondom), kako bismo poboljšali pristup pristupačnim finansijama za mikro, mala i srednja preduzeća na Zapadnom Balkanu kao dio našeg Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan od 30 milijardi evra”, rekao je evropski komesar za susedstvo i proširenje Oliver Varhelji.

On je dodao da će, zahvaljujući garanciji od 60 miliona evra, lokalna preduzeća imati koristi od kredita po povoljnim uslovima, kao što su niže kamatne stope, smanjeni kolateralni zahtjevi i duži rok dospijeća, u vremenima kada je potreba za kreditima velika.

“Međutim, finansijski uslovi su teški. Stoga očekujemo da će ova sredstva doprinijeti potencijalnom korišćenju kredita u vrijednosti od preko 750 miliona evra. Zapadnom Balkanu je potrebna stvarna ekonomska konvergencija sa EU, koja bi pružila dalje mogućnosti za zapošljavanje i podstakla preduzetništvo u korist građana i lokalnih ekonomija”, dodao je Varhelji, prenosi Glas Srpske.

Izvršna direktorka Evropskog investicionog fonda Marjut Falkstedt rekla je da će podržavanjem malih preduzeća na Zapadnom Balkanu ova obimna finansijska sredstva poboljšati kapacitet preduzeća za inovacije i rast, dok će u isto vrijeme doprinijeti daljoj integraciji u okviru ekonomije EU.

“Na taj način, ova značajna sredstva će pružiti dodatni podsticaj za razvoj čvrstih i konkurentnih regionalnih ekonomija, kao i njihov napredak u okviru globalnih lanaca vrijednosti”, navela je ona.

Evropski investicioni fond (EIF) je dio grupacije Evropske investicione banke, a njegova glavna misija je da podrži evropska mikro, mala i srednja preduzeća (MSP) tako što im pomaže da pristupe finansijama.

Investicioni okvir za zapadni Balkan predstavlja platformu za saradnju koja ima za cilj unapređenje harmonizacije i saradnje u investicijama za društveno-ekonomski razvoj Zapadnog Balkana.

Investicioni okvir za zapadni Balkan ima osnovnu ulogu u sprovođenju Ekonomskog i investicionog plana EU od 30 milijardi evra za zapadni Balkan.

Nastavi čitati

Aktuelno